O nama

Moji prijatelji i poznanici obično se jako iznenade kada im kažem da sam vinarka, jedna od članica vinogradarske zadruge „100 žena“. Verujem da bi se više iznenadili jedino ako bih im saopštila da sam naprasno odlučila da se politički angažujem u nekoj stranci. Sledi obično serija pitanja: a što baš grožđe, a što baš Vele Polje, a što baš zadruga, i što baš ženska, i jel' vas stvarno ima 100? Onda ja malo pričam s njima, ali ako imate više od tri-četiri prijatelja u životu, to ume da dosadi. Da prekratim sebi muke, iznesem na sto flašu nekog našeg vina, sipam u čaše, ljudi probaju, i - tu čuđenje i rafalna pitanja staju, a počinje razgovor.

Žene vole vino. Neka ispitivanja tržišta kažu da je vino ženama alkoholno piće prvog izbora, pre piva i "žestine". Ali muškarci više troše na vina. Ima smisla. Tradicionalno, žene su bile isključene iz proizvodnje vina, jer se to smatra "muškim poslom", kao i pečenje rakije. Iako su žene bolje u identifikovanju mirisa, ukusa i boja. Moje lično iskustvo potvrđuje ove teze.

Naprimer, imam jednog poznanika, a nije daltonista, koji kad mi kaže da je nešto "kafene" boje, mogu da očekujem bilo koju nijansu tamno crvene - od bordo do trule višnje. Slično je i sa mirisima. Jednom sam, ljubaznošću IT kompanije za koju sam nekad radila, prisustvovala degustaciji viskija u Edinburgu. Pošto sam žensko, jelte, to je iskustvo koje bih rado preskočila, da sam ikako mogla; mene svaki viski mirisom neodoljivo podseća na zubarsku ordinaciju. Ali, veče je ispalo neočekivano zabavno: pre nego što su nam dali i da liznemo neki viski, cela grupa je morala da uradi jedan mali test. Uzgred budi rečeno, sličan test prolaze i somelijeri, a on se sastoji u tome da iz kutije sa osamdestetak bočica sa raznim aromama koje mogu biti prisutne u viskiju, identifikujete i zapišete što god možete više. Od raznih voćnih mirisa, preko acetona, paljevine, mahovine i joda, do začinskih nota poput karanfilića - zaduženog za već pomenuti "zubarski" šmek. Izvinjavam se ako sam ovim brutalnim povezivanjem sa jednim od najneprijatnijih iskustava u životu nekome trajno pokvarila uživanje u viskiju. Elem, pogađate: malobrojne žene su se na ovom testu pokazale daleko bolje nego muškarci.

Možda je to zato što diljem planete žene više i češće pripremaju hranu nego muškarci, a možda i zboga toga što identifikacija mirisa, ukusa i boja zavisi od jednog faktora inteligencije u kojem su žene, u proseku, bolje od muškaraca - verbalnog. Usput, to je i jedini faktor inteligencije koji sa godinama ne opada, nego raste. Super, eto nečeg čemu mogu da se radujem u budućnosti: što sam starija, moći ću sve lepše da pričam o vinima.

 "Zar nema baš ni jedan muškarac?", pita moja kuma.

  Baš nula komada? A koliko muškaraca bi trebalo da imamo, pitam ja nju. I zašto? Da li bi moćna i uzbudljiva priča o vinariji “100 žena” bila još moćnija i uzbudljivija da se vinarija zove “97 žena i tri muškarca”? Ili mora 40% manje zastupljenog pola, k’o na listi odbornika? Ne zna šta da kaže. Ipak, probam pomirljivo, naravno da ima muškaraca, naša vinarija daje jednake šanse svima, što naš tim pokazuje i dokazuje. Ali vlasnici? Vlasnice! Žene! To je namera, to je želja, to je cilj, bez ikakvog ustezanja.

“Ko vozi traktore?" pita moja kuma dalje. Jednostavan odgovor je - traktoristi! A šta misli moja kuma, ko je bolji vozač, i ko bi više zaslužio jednu probnu vožnju na traktoru, ona ili njen muž? Mada je to malo nefer pitanje. Znam da bi ona bila ta. Onda je i pitanje bezveze, zar ne?

A šta bi bilo da neko napravi vinariju “Pet muškaraca”, da li bi to bilo u redu, uporna je ona i pomalo zbunjena. Ne znam da li navija za takvu vinariju ili samo vežba mentalnu gimnastiku sa mnom. Nešto na tu temu već postoji, kažem joj – lanac brze hrane Five Guys, poznat po dobrim hamburgerima i milkšejku sa ukusom slanine. Pitam se samo da li je njima neko rekao da bi bolje bilo da se zovu “Tri momka i dve devojke”, zarad političke korektnosti. Nije mnogo iznenađena kad joj kažem da je to sjajna ideja: pet muškaraca pravi pljeskavice – ili vino - jedva čekam da probam i jedno i drugo! Mada bih onaj milkšejk sa ukusom slanine ipak preskočila. Najzad, kod nas u “100 žena”, jedno od najpopularnijih vina zove se Mlad Momak, i nije jedino takvo, tu su I Monsieur Merlot i Veliki Dečko. Eto. I biće ih još. 

Zašto Vele Polje? Pa čitav taj kraj oko Niša i Južne Morave je srpska Provansa! Gaje ljudi grožđe, lavandu... Fale samo neki slikari da to sve oslikaju.

Na kraju, da li nas stvarno ima 100? Pa, ne još, ali... blizu smo. I ambiciozne smo. A 99 je već uzela Nena, 101 otišlo dalmatincima, i tako... Lako mogu da zamislim i ovakvo pitanje na nekom budućem testu opšte kulture: Koliko je žena u nazivu naše poznate vinogradarske zadruge sa juga Srbije?